Новости

„НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ“-ИНТЕРВЈУ-РЕШИЋ: СРПСКА ДОБИЈА ЕЛЕКТРОНСКИ СИСТЕМ ЈАВНЕ УПРАВЕ

30 Јул, 2019

Република Српска би у наредних четири до пет година требало да има онлајн, односно електронски систем јавне управе и издавања докумената, каже Лејла Решић, министар управе и локалне самоуправе у РС.

"То је разлог зашто смо промијенили концепт Министарства за науку и технологију. Сада је ту укључено и информатичко друштво, управо да бисмо концептуално ишли ка томе", каже Решићева у данашњем (30.7.2019.) интервјуу за "Независне".

НН: Докле се стигло с реформом јавне управе, с обзиром на то да се стално провлачи теза да је тај процес у застоју?
РЕШИЋ: Што се нас тиче, ми немамо проблем с реформом јавне управе. Република Српска има и своје надлежности и своје процесе. Ми имамо програм који проводимо. Ево, рецимо, у посљедњих десет година, откад сам ја на челу овог министарства, урадили смо много ствари. Први смо и једини у много чему. Рецимо, први смо урадили Закон о државним службеницима, Закон о платама државних службеника и свих буџетских корисника, радили смо реформу матичних књига која се није радила од 1948. године... Све смо то радили сами и финансирали сами. Са друге стране, Фонд за реформу јавне управе осмишљен је 2006. године до 2008. године. Међутим, већ 2010. постало је јасно да постоји велики диспаритет између РС, која је другачије политички организована у односу на остале нивое власти. Ми смо наставили радити, они, у одређеном смислу, нису. И онда из Фонда можете да финансирате пројекте са списка који је негдје из 2006. или 2007. године. То више не одговара нашим реалним потребама.

НН: Али ипак у ЕУ кажу да је реформа јавне управе у застоју...
РЕШИЋ: Ако погледате извјештаје Европске комисије, да, каже се да БиХ није задовољила у овој области. Али ако погледате фрагментарно, видјећете да је РС у свакој од области урадила минимално 85 одсто. Остали нивои власти нису. Ми, дакле, не блокирамо тај процес, ми само желимо да се пројекти у Фонду након 10-15 година изанализирају и да покушамо да направимо неки ефикаснији систем. Ми сад у Фонду финансирамо обуке на рачунарима. Мене ћете тешко убиједити да је то реформа. А ми све своје пројекте финансирамо сами, отварамо се према грађанима.

НН: Ипак, грађани се увијек жале на квалитет јавне управе, генерално гледано.
РЕШИЋ: Тако је. Ви прво морате схватити да је то процес. Ми смо педесетак година живјели у потпуно другачијем систему, на који смо навикли. Не можемо све то промијенити преко ноћи. И ми се морамо мијењати.

НН: Ево, конкретно, када ће грађани своје документе моћи вадити онлајн?
РЕШИЋ:То је фаза реформе која нама долази на рјешавање у наредних четири до пет година. То је разлог зашто смо промијенили концепт Министарства за науку и технологију. Сада је ту укључено и информатичко друштво, управо да бисмо концептуално ишли ка томе. Ми смо прво промијенили законе и направили ту врсту припреме. Сада долази ова друга фаза. Ми смо у децембру ишли с промјенама Закона о матичним књигама и Закона о општем управном поступку и тиме смо отворили могућност да се то ради електронски. Ставили смо да то не буде законска обавеза, него могућност, јер смо свјесни да имамо 33 локалне заједница са статусом изразито неразвијених. Не можемо њима наметати обавезе тог капацитета. Али идеја јесте да идемо у том правцу. Наравно, Бањалука, Приједор и неке друге заједнице то могу урадити, али морамо размишљати и о осталима који то сада не могу.

НН: Споменули сте период четири до пет година. Да ли то значи да ће тај онлајн систем профункционисати до тада?
РЕШИЋ: То је наша интенција, да идемо преко веб-апликација, софтвера, и да те системе отворимо. Прва ствар коју ћемо сада радити, и ја вјерујем да ће то бити до краја године или почетком наредне, јесте е-беба, дакле, да сва породилишта у РС имају тачку на коју ће родитељи практично предати све податке, а добити их електронским путем, за оне родитеље који су се о имену бебе одлучили по изласку из болнице. И ту смо оставили то као могућност, а не као обавезу, јер нисмо сигурни да би све локалне заједнице себи одмах могле приуштити сву опрему. Дакле, идемо етапно, али да, то је нешто ка чему идемо. И нисмо уопште тако далеко од тога.

НН: У општини Теслић постоје проблеми и неразумијевања у вези са распуштањем Скупштине. Шта је ту проблем, и генерално, какав је однос локалних заједница с Министарством кад су у питању овакви проблеми?
РЕШИЋ: Генерално, ми постојимо због локалних заједница, ми смо њихов сервис. Што се тиче општине Теслић, законом је прописано да у случају када опозив начелника није успио, Скупштина општине усваја извјештај Општинске изборне комисије, а Републичка изборна комисија онда процјењује да ли је све било у складу са законом итд. На основу тих докумената, ми информишемо Владу да ли је иницијатива уредна или није и даље је упућујемо ка Народној скупштини. Скупштина општине није усвојила извјештај. Ми морамо да чекамо РИК, да онда можемо да утврдимо шта и како даље. Ово јесте једна нетипична ситуација и то је разлог зашто се оволико чека.

НН: Значи, морамо чекати док год они не усвоје извјештај? Има ли неки рок?
РЕШИЋ: Нажалост, не. Кад смо радили закон, ми смо покушали наћи најбољи начин, међутим, као што се често дешава у животу, тек кад почне примјена, можете видјети како то изгледа у пракси. Свакако, кад дође вријеме за измјене и допуне, видјећемо како ћемо то издефинисати. Ми смо то, кад смо радили закон, третирали као чисто техничко питање. Ево, сад се показало да то некад може и да не буде само техничко питање.

Иницијативе за нове општине
НН: Имамо неколико иницијатива за стварање нових општина. Како је то дефинисано законом и ко има право да се отцијепи од неке општине?
РЕШИЋ: Закон о територијалној организацији РС је врло јасан. Прво вам треба подршка грађана, а послије тога елаборат о економској оправданости. Такође, потребна вам је сагласност Скупштине општине или града којем тренутно припадате. Након тога документација долази у Министарство па одлука иде ка Влади. Ако Влада прихвати иницијативу, тек онда слиједи законодавна процедура. То је један процес који тражи вријеме. Не можете тек тако повући линију и одвојити неку територију. Оно што из искуства знамо, кад су у питању општина Станари и град Добој, они су сав дио посла прилично једноставно ријешили. Али кад су на ред дошла питања о диоби у смислу коме иде Дом здравља, примарна и секундарна канализациона мрежа итд., е, ту су настали проблеми. А кад на ред дођу нека задужења, онда имате још проблема. Јер то је баш као у бракоразводној парници, све се дијели. Не дијели се само лијепо, него и оно што је град до тада уложио итд. Све то иде на разматрање.