Новости

"ЗАШТО ПРЕНОС НАДЛЕЖНОСТИ СА СРПСКЕ НИЈЕ КРИВИЧНО ДЈЕЛО" ДНС ПИТА КО ЈЕ НАРЕДИО...

14 Април, 2021

Демократски народни савез позива Владу Републике Српске и Народну скупштину Републике Српске да што прије реaлизују закључак Народне скупштине из 2015. године чији је циљ био да се неовлашћени пренос надлежности Републике Српске на ниво БиХ третира као кривично дјело. Демократски народни савеза поставља питање Народној скупштини, Влади и предсједнику Републике Српске: „Ко је и зашто стопирао реализацију закључка Народне скупштине Републике Српске донешеног на једанаестој посебној сједници одржаној 21. октобра 2015. године који је обавезао Владу РС да у року, не дужем од 90 дана, достави приједлог измјена и допуна Кривичног законика Републике Српске којим би била утврђена одговорност за неовлашћени пренос надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, односно узурпирање надлежности од стране институција БиХ“.

„Прошло је више од пет година а да нико, па ни посланици, не постављају питање зашто Влада Републике Српске није поступила по закључку Народне Скупштине и доставила тражени приједлог Закона. Закључак Скупштине је врло јасан и објављен у Службеном гласнику Републике Српске, број 90, од 3. новембра 2015. године. Морало се по њему поступити или да га Скупштина стави ван снаге уз образложење зашто то чини“, сматра Ненад Нешић, предсједник ДНС-а.

Грађани Републике Српске су годинама уназад свједоци преноса преко стотину различитих надлежности, чиме је девастирана дејтонска позиција Републике Српске, у чему су учествовали многи представници Републике Српске не сносећи никакву правну одговорносту. У Демократском народном савезу с поносом истичу да ова партија никада није подржала пренос било које надлежности на ниво БиХ. Како овој појави стати у крај, пита се предсједник ДНС-а и с тим у вези истиче:

„Потпуно је небитно да ли су преноси надлежности учињени с одређеним политичким калкулацијама или из нехата. Једном се мора успоставити законска одговорност за сваког оног који се дрзне да неовлашћено развлашћује Републику Српску. Недавна изјава предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика како би било добро да предсједник Републике Српске буде истовремено и члан Предсједништва БиХ, отвара простор за размишљање да су преноси надлежности и даље могући уколико се појаве лични или неки други интереси који ће занемарити интересе Републике Српске“, каже Нешић.

Предсједник ДНС-а истиче да је у свим демократским друштвима, законодавна власт изнад извршне, односно Народна скупштина изнад Владе, само је у Републици Српској у пракси обрнуто.

''У сваком демократском друштву, Влада која се оглуши о законодавца, експресно би била бивша Влада'', закључује Нешић.

Радислав Јовичић, потпредсједник Демократског народног савеза увјерен је да постоји уставни основ, како у Уставу Босне и Херцеговине тако и у Уставу Републике Српске, да се измјенама и допунама Кривичног законика неовлашћени пренос надлежности третира као кривично дјело.

„Ако је Кривични законик Републике Српске предвидио казнени оквир од двије до дванаест година за кривично дјело Напад на уставно уређење Републике Српске, онда је сасвим разумно да се предвиди казнени оквир и за неуставни пренос надлежности чиме би се кривично-правно заштитиле уставне надлежности Републике Српске. Неопходно је измјенама и допунама Кривичног законика прописати одговорност и ригорозне казне за овакво кривично дјело што би била опомена сваком потенцијалном учиниоцу да добро размисли у шта се упушта“, сматра Јовичић и поставља неколико питања:

„Зашто Народна скупштина као носилац уставотворне и законодавне власти, с обавезом да контролише рад Владе, није реаговала након три мјесеца колико је био рок да Влада, у складу с закључком, достави измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске? Зашто је требало да прође више од пет година и зашто се и данас ћути о овом случају? Има ли разлога за сумњу да је неко моћан дао налог Влади да се оглуши о поменути закључак Народне скупштине? Ако је то учинио плашећи се санкција за оне који су раније учествовали у преносу надлежности, требао је знати да се допуне закона не би могле примјењивати ретроактивно“.

Иначе, ред је подсјетити да је Иницијативу за доношење Закона о допуни Кривичног законика Републике Српске Народној скупштини упутио проф. др Милан Благојевић, угледни судија Окружног суда у Бањалуци. Иницијатива је протоколисана у Народној скупштини Републике Српске 19. октобра 2015. године. У жељи да олакша посао правницима у Влади, Благојевић је стручно, и у свега три става, формулисао како би требао изгледати текст новог кривичног дјела у групи кривичних дјела против уставног уређења Републике Српске. У јуну 2016. године тражио је од предсједника Народне скупштине Недељка Чубриловића, а у октобру исте године од потпредсједника Ненада Стевандића, да му одговоре зашто Скупштина ( а с њом и Влада) не поштују Закључке од 21. октобра 2015. године. Никад није добио одговор.