Новости

СРНА-МИНИСТРИЦА РЕШИЋ: УТВРДИЛИ СМО СИСТЕМСКЕ ЗАКОНЕ ЗНАЧАЈНЕ ЗА СРПСКУ

12 Јул, 2018

Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић истиче да је министарство које предводи у овом мандату, утврдило системске законе значајне за Српску, међу којима је и Закон о локалној самоуправи којим је уведена могућност санкционисања начелника и одборника уколико злоупотребљавају повјерење грађана.

"Можемо бити задовољни оним што смо урадили од 2014. године до сада. Системским законима промијењена је суштина рада на бројним пољима и када говоримо о локалној самоуправи, али и управи", рекла је Решићева у данашњем (12.07.2018.) интервјуу Срни.

Она наглашава да је измјенама Закона о локалној самоуправи начињен огроман системски искорак, јер је први пут дефинисана могућност санкција за начелнике општина, којима грађани нису задовољни, али и за одборнике који се играју новцем буџетских корисника.

"Од 2012. до 2016. године, када је у Народној скупштини Републике Српске усвојено ово законско рјешење, имали смо у локалним заједницама проблематичне ситуације. Тада смо имали различите блокаде из, најчешће, политичких разлога, а не правних. Нажалост, санкција за оне који су то све радили није било", подсјетила је Решићева.

Она је напоменула да од усвајања наведеног законског рјешења није било покушаја опозива начелника, као што се у више наврата, из политичких разлога, дешавало у општинама Шековићи и Кнежево.

"Важна ствар је и што смо прописали да буџет мора бити усвојен у законском року. Уколико, јединице локалне самоуправе не усвоје буџет биће изречене санкције. Нисмо могли да дозволимо да због немара трпе све категорије становништва ради којих се усваја буџет", истакла је Решићева у интервјуу Срни.

Према њеним ријечима, основна мисија Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске јесте била да локалне заједнице несметано функционишу и развијају.

"Важно је и што смо зауставили непланско запошљавање у администрацијама локалних заједница. Јасно смо прописали да могу бити три запослена на хиљаду становника и колико људи може бити анагажовани на повременим и привременим пословима. Сада нема проблема, јер се плански и вођено запошљавају радници", нагласила је Решићева.

Она је подсјетила да су 2011. године у Српској била два града - Бањалука и Источно Сарајево, а данас их је седам.

"Ово је велики искорак, јер је идеја била да имамо економски јаке заједнице као предводнике регије. Сви наши градови сада имају привредне коморе, привредне и окружне судове, што олакшава пословање привреде", оцијенила је Решићева и додала да су општине које су у близини градова у повољнијој ситуацији јер сарадњом рјешавају многе проблеме.

Министар управе и локалне самоуправе подсјетила је да су усвојени и закони о општем управном поступку и о матичним књигама.

"Ступањем на снагу измјена и допуна Закона о општем управном поступку грађани и привредници у Српској мање ће чекати на рјешавање предмета у локалним и републичким институцијама, а већ десети дан послије предаје захтјева биће обавијештени ако је неопходна допуна документације да би посао био завршен", појаснила је Решићева.

Циљ је, наводи она, да управа буде што доступнија грађанима.
"Када странка достави надлежном органу захтјев, он је обавезан да у року од десет дана обавијести странку да ли је документација потпуна или не. Ако нису достављена сва потребна документа за рјешавање предмета, даје се рок од седам дана за допуну предмета. Након тога тече рок од 30 дана, а ако не буде допуњена документација, сматраће се да захтјев није поднесен", рекла је Решићева.

Када је ријеч о матичним књигама, она је истакла да је циљ увезивање матичних служби и скраћивање рокова.

Решићева је подсјетила да је и до сада рок за рјешавање предмета био 30 дана, али и наводи да је најзначајнија новина да ће сада странка бити активно укључена у цијели процес како би на вријеме могла реаговати.
Измјенама закона, каже Решићева, дефинисано је и право на одрицање од жалбе.

"То значи да, ако једна од страна каже да се неће жалити, не мора се чекати да истекне рок од 15 дана за жалбу, већ ће рјешење одмах постати правоснажно", прецизирала је она.

Говорећи о Стратегији развоја локалне самоуправе до 2021. године, Решићева је истакла да је овим документом први пут третирано питање дијаспоре.
"Локалне заједнице су препознале значај наших људи који живе у иностранству. Они могу помоћи локалним заједницама из којих потичу и сигурно су најбољи амабасадори свих нас", сматра Решићева.

Она је навела да је дијаспора значајна и за напредак изразито неразвијених и неразвијених локалних заједница којих је у Српској 33.

"За изразито неразвијене и неразвијене локалне заједнице обезбиједили смо 300.000 КМ за суфинансирање пројеката које локалне заједнице обезбиједе. Надам се да ће ово у наредној години бити мало и да ћемо обезбиједити више средстава", каже Решићева.

На питање какви су контакти Министарства управе и локалне самоуправе са Савезом општина и градова Републике Српске, Решићева је у интервјуу Срни оцијенила да постоји квалитетна сарадња.
"Савез општина и градова један је од наших најтежих саговорника, али и најквалитенијих. Водећи људи локалних заједница знају шта хоће и важно је што овај савез никада није функционисао на политички начин. Сваки наш разговор био је конструктиван с циљем проналажења најбољих рјешења", закључила је Решићева.