Новости

„СРПСКАИНФО“-АЋИЋ: ЗАШТО СЕ ИГНОРИШЕ ПРАВО НА НАДОКНАДУ ЗА УНИШТЕНУ ИМОВИНУ

15 Фебруар, 2020

У протеклих четврт вијека сви ресурси су били усмјерени на повратак становника Босне и Херцеговине у њихове пријератне домове, а нико није желио да се бави надокнадом штете оним грађанима којима је имовина у протеклом рату уништена или одузета.

Каже ово у интервјуу за Српскаинфо в.д. директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Марко Аћић, који је истакао да бројни грађани, посебно они српске националности, нису успјели да врате своју пријератну имовину или им је она уништена и немају гдје да оду.

„Дејтонским мировним споразумом дата су три основна права избјеглим и расељеним лицима у БиХ. Прво је да се слободно врате у своје домове, друго је да поврате имовину која им је одузета за вријеме рата, а треће да добију правичну компензацију, односно надокнаду за имовину која им је уништена или одузета. Дакле, грађани имају право да траже правичну надокнаду, али се тим проблемом нико не бави“, истакао је Аћић.

СРПСКАИНФО: Хрвати су недавно најавили да ће тражити надокнаду штете за изгубљену имовину у протеклом рату. Шта је са Србима избјеглим из Федерације, да ли вам се можда обраћају са сличним захтијевима?

АЋИЋ: Срби избјегли из Федерације се углавном јављају на јавне позиве које годишње расписује Републички секретаријат за расељена лица и миграције у Влади Републике Српске, а везано за обнову ратом порушене имовине. У појединачним случајевима траже и надокнаду штете за изгубљену имовину. Према нашим информацијама, грађани су се за надокнаду штете углавном до сада обраћали Министарству за људска права и избјеглице БиХ у које је до сада стигло преко 6.500 таквих захтјева. Морам подсјетити да је Србима у многим општинама у Федерацији имовина бесправно одузета и узурпирана, и до данас им није враћена. Најбољи примјер за то је општина Гламоч гђе се читава села или дијелови села користе као војни полигони или простор за уништавање минско-експлозивних средстава. Ријеч је о чувеном војном полигону Барбара у Гламочу. На десетине власника управо ове имовине тражи правичну надокнаду за штету која им је причињена јер земљиште на којем су се уништавала разна минско-експлозивна средства више није погодно па чак ни за пољопривредну обраду.

СРПСКАИНФО:Недавно сте рекли да на нивоу БиХ никада није основан фонд за правичну надокнаду штете. Због чега он никада није заживио?

АЋИЋ: Из простог разлога јер су сви били фокусирани на повратак. Странци, под утицајем бошњачких политичких партија, па дјелимично и хрватских, су углавном били заинтересовани за причу повратка. У том циљу је основан само Фонд за повратак на нивоу БиХ, који, између осталог, има своја годишња финансијска средства намјењена искључиво за повратак. У оквиру тога дјелује и Комисија за избјеглице на нивоу БиХ која се опет бави финансирањем инфраструктурних пројеката везаних или за интерно расељена лица која су се трајно настанила у другом ентитету или за финансирање повратка. Нико опет не спомиње правичну надокнаду. Већ сам раније поменуо да постоји преко 6.500 захтјева за правичну надокнаду штете, и поставља се оправдано питање шта учинити са тим захтјевима, односно како их ријешити. Нормално би било да се прво формира институција која ће се тиме бавити и да се потом нађу средства која ће се усмјерити за правичну надокнаду. По истом принципу као што је основан Фонд за повратак, требало би сад основати и фонд за правичну надокнаду или компезацију, а на основу права датих Анексом 7 Дејтонског мировног споразума.

СРПСКАИНФО: Да ли га је могуће сад основати тај фонд?

АЋИЋ: Оснивање нових институција на нивоу БиХ би требало да има сагласност ентитета. То је питање и заједничких органа на нивоу БиХ и требало би да буде резултат консензуса, посебно ако ће се средства за финансирање те институције обезбјеђивати са нивоа заједничких институција. Могуће је и да дио средстава за финансирање тог новог фонда издвајају и ентитети, као што сада издвајају дио средстава у Фонд за повратак БиХ.

СРПСКАИНФО: Дакле, да би се тај фонд основао, то питање мора покренути Парламент БиХ, или Савјет министара, или чланови Предсједништва БиХ у одређеном поступку.

АЋИЋ: Жалосно је да ни 25 година након рата још нисмо почели да се бавимо оним што је дефинисао Дејтон, јер је неко сву пажњу ставио само на повратак. Република Српска је учинила много по питању повратка, док је у Федерацији број повратника поражавајуће мали, што смо могли да видимо и на последњем попису становника. Вјерујем да дио Срба и не жели да се врати у неке дијелове Федерације у којима би им била угрожена основна људска права, те да би управо њима највише одговарало оснивање фонда за правичну надокнаду.

СРПСКАИНФО:Колико се годишње издваја новца за повратак?

АЋИЋ: Републички секретаријат за расељена лица и миграције, а раније Министарство за избјегла и расељена лица Републике Српске сваке године кроз свој годишњи програм рада у просјеку издваја око 5,6 милиона КМ. У последњих четири до пет година кроз заједничке пројекте који се финансирају из кредитних и донаторских средстава, те средствима планираних програмом рада, годишње се издвоји преко 24 милиона КМ.

СРПСКАИНФО:Колико је у протеклих 25 година учињено на повратку становништва у њихове пријератне домове?

АЋИЋ: На то питање сам дјелимично одговорио у претходном дијелу. Додао бих само да је захваљујући донаторским и кредитним средствима направљен видан помак, прије свега на обнови и изградњи стамбених јединица повратника, чиме су створени минимални услови за повратак. У наредном периоду потребно је наставити са овом динамиком како би се процес обнове и санације имовине завршио, а самим тим и читавог повратка.

СРПСКАИНФО: Шта је још потребно урадити како би се процес повратка завршио?

АЋИЋ: Прије свега обновити и изградити стамбене јединице. Међутим, да би процес повратка био одржив и да би што прије заживио у пуном капацитету, потребно је обезбједити и основну инфраструктуру за стамбене објекте који се граде. То је обавеза локалних заједница са којима потписујемо уговоре за имплементацију донаторских кредитних средстава. Имамо још увијек случајева у општинама у Федерацији у којима треба да градимо куће за повратнике, да је прилаз тим кућама онемогућен, док основна инфраструктура (вода, струја, телефон, гријање), није ни приближно доступна људима који се требају вратити.

Поред обнове, повратницима треба омогућити да школују своју децу што значи да им требају бити доступне школе и вртићи. Исто тако треба омогућити запошљавање барем једног члана породице.

Укратко, да би се све ово урадило потребна су огромна средства и то је један од основних разлога за успоравање повратка. Грађанима више није основна потреба само да добију кров над главом, већ да им се омогући нормалан живот након повратка у своје домове. Из тог разлога се дио породица одлучује да остане у мјестима у која су избјегли.

СРПСКАИНФО: Србима избјеглим из Хрватске ускраћују се бројна права у тој држави. Да ли вам се обраћају и на који начин им Република Српска може помоћи?

АЋИЋ: Када је у питање остваривање основних људских права и слобода могу слободно рећи да су Срби избјегли из Хрватске у најтежем положају. Институције Републике Хрватске игноришу њихове захтјеве у рјешавању основних животних питања, као што је право на пензију, експропријацију имовине, усклађивање имовинско-правног и геодетског стања имовине, станарских права, бесправно прекинутих радних односа и слично.

Неке од ових проблема рјешавамо у складу са буџетом и расположивим средствима. Један од тих начина је стамбено збрињавање Срба избјеглих из Хрватске који су одлучили да се трајно настане на територији Републике Српске. У великом броју дјелова Регионалног програма стамбеног збрињавања имамо и смјештај лица избјеглих из Хрватске. Такође, у оквиру ЦЕБ2 пројекта који се бави затварањем колективних смјештаја и рјешавањем смањивања броја корисника алтернативног смјештаја, имамо један број лица који су избјегли из Хрватске.

Поред тога, често одобравамо једнократну новчану помоћ породицама избјеглим из Хрватске, а које су без основних животних и егзистенцијалних услова. Исто тако, сваке године издвајамо одређени дио средстава и за финансирање удружења Срба избјеглих из Хрватске.

Меморандум о сарадњи

СРПСКАИНФО: Недавно сте боравили у Загребу како би се састали са представницима Срба. О чему сте разговарали?

АЋИЋ: У свом акционом плану за 2019. и 2020. годину предвидео сам разговор са свим сродним и сличним институцијама у региону, па сам у ту сврху боравио у посјети Српском народном вијећу у Загребу. Договорили смо узвратну посјету и састанак са удружењима који се баве питањима избјеглих из Хрватске. То би био добар начин да их информишемо о броју активних судских предмета у које се и они могу укључити преко званичних институција Републике Хрватске. Предложили смо Српском народном вијећу и потписивање једног меморандума о сарадњи. Желимо да сарадња и помоћ Србима из Хрватске буду у континуитету, и то је разлог због чега смо предложили потписивање једног таквог меморандума. Очекујемо термин узвратне посјете и вјерујем да ћемо тада знати да ли постоји одобрење за потписивање поменутог меморандума.

Стамбено збрињавање

У оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања до сада је у Републици Српској изграђено 587 стамбених јединица за смјештај избјеглих и расељених лица, док ће се у 2020. години изградити још 407. Поред тога, у наредне двије године реализоваће се додатних 878 стамбених једница. Тиме ће у оквиру овог програма бити изграђено укупно 1.870 стамбених једница, од чега 1.441 кућа и 429 станова у 16 стамбених зграда.

Поред овога, на територији Српске, тачније у 15 локалних заједница, у току је имплементација пројекта ЦЕБ2. Пројекат се односи на изградњу 549 станова, као и две социјално-геријатријске установе у Дервенти и Требињу за смјештај 130 лица.