Priredio: Nenad TADIĆ

BIJELJINA, 15. OKTOBRA (SRNA) - EU a namjerava da odgovori na globalizaciju tako što će Evropsku ekonomiju učiniti konkurentnijom (liberalizacija telekomunikacija, usluga i energije).

Unija podržava reformističke programe zemalja članica tako što olakšava razmjenu "najbolje prakse" navodi Fonten.

Ona teži da spoji potrebu za rastom i kokurentnošću sa ciljevima socijalne kohezije i održivog razvoja koji su u srcu evropskog modela. Strukturalni fondovi EU će potrošiti više na trening, inovaciju i istraživanja iz budžeta za period 2007-2013. godine.

Početkom posljednje decenije 20. vijeka dvije velike promjene počele su da transformišu ekonomije i način života ljudi širom cijelog sveta - pa tako i u Evropi.

Jedna je globalizacija: kako su ekonomije u svim delovima sveta postajale sve više zavisne jedna od druge, rađala se "globalna ekonomija". Druga je tehnološka revolucija – pojava Interneta i novih informacionih i komunikacionih tehnologija.

Već do 2000. godine liderima EU bilo je potpuno jasno da je privredi EU potrebna temeljna modernizacija kako bi mogla da se takmiči sa SAD i drugim značajnim igračima u svetu.

Na sastanku koji je marta te godine održao u Lisabonu, Evropski savjet je postavio novi i veoma ambiciozan cilj EU: da u roku od jedne decenije "postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svetu zasnovana na znanju i sposobna za održiv rast sa većim brojem boljih radnih mesta i jačom društvenom kohezijom".

Evropski savjet se takođe dogovorio o detaljnoj strategiji ostvarivanja ovog cilja.

"Lisabonska strategija" obuhvata čitave oblasti kao što su naučna istraživanja, obrazovanje, obuka, pristup internetu i onlajn poslovanje.

Ona takođe predviđa reformu evropskih sistema socijalne zaštite. Ti sistemi su značajno preimućstvo Evrope: oni našim društvima omogućavaju da prihvate promenu bez prevelikih muka.

Ali ona se moraju modernizovti tako da postanu održiva kako bi buduće generacije mogle uživati njihove beneficije.

Evropski savjet se sastaje svakog proljeća da bi razmotrio napredak u ostvarivanju Lisabonske strategije.

U proljeće 2006. godine, Evropski savjet nije pokušavao da sakrije činjenicu da su rezultati Lisabonskog procesa, šest godina nakon pokretanja pomiješani.

Posljedica toga je da odlučno da se okrenu problemu kontinuirano visoke nezaoposlenosti u mnogim zemljama EU i da preusmjeri prioritete EU na radna mjesta.

Ako želi da svoju ekomomiju učini produktivnijom da poveća socijalnu kohezije, Evropa mora nastaviti da koncentriše svoje napore prevashodno na povećanje ekonomskih performansi, inovaciju i uvećanje veština svojih ljudi.