Приредио: Ненад ТАДИЋ

УТОРАК, 21. ОКТОБРА (СРНА) - Европске интеграције биће настављене у оним областима у којима земље чланице сматрају да је у њиховом најбољем интересу да раде заједно у оквиру традиционалног оквира ЕУ (о питањима као што су трговина, глобализација, јединствено тржиште, регионални и социјални развој, истраживање и развој...).

Фонтен предвиђа да ће се  институциоанлни процес ажурирања правила која одређују односе између држава чланица и ЕУ и између ЕУ и њених грађана наставити. Питање уставотворног уговора ће бити прво на реду за дискусије у годинама испред нас, без обзира на форму и садржај текста који ће на крају бити усвојен.

"Доћи ће дан када ће се све нације овог континента, не губећи своје специфичне квалитете ни своју славну индивидуалност, спојити у вишу цјелину и формирати европско братство. Доћи ће дан када неће бити других бојних поља, осим оних у људском уму - отворених тржишта идеја. Доћи ће дан када ће метке и бомбе замијенити гласови" - цитира Фонет чувеног књижевног класика Виктора Игоа, који је ово рекао 1849. године.

Било је тренутака када је изгледало да више нема никакве наде, али почетак 21. вијека нуди свјетлију перспективу и нову наду. Али, он, такође, доноси Европи нове тешкоће и нове изазове.

Главно проширење Уније се остварило. Како је то политичар из једне од нових земаља чланица рекао: "Европа је коначно успјела да помири своју историју са својом географијом."

У будућности ЕУ ће наставити да дочекује нове чланове. У међувремену ће њени лидери - пажљиво ослушкујући јавно мњење - морати да одлуче гдје ће повући крајње географске, политичке и културне границе Уније.

Оснивачки споразум ЕУ је пакт између суверених нација, одлучних да подијеле заједничку судбину и удруже све већи дио свог суверенитета. Он се односи на оно што је европским народима најважније: мир, безбједност, партиципаторна демократија, правда и солидарност.

Текућа технолошка револуција радикално трансформише живот у индустријализованом свијету, укључујући и Европу. Она, при томе, производи нове изазове који прелазе преко националних граница.

Нације које предузимају акције самостално не могу ефикасно да се изборе са питањима као што су - одржив развој, популациони трендови и потреба за социјалном солидарношћу.

Процес европске интегерације има утицај на читав континент, који је, заузврат, дио свијета који се мијења рапидно и радикално и који мора да нађе нову стабилност.

Европу погађају потреси на другим континентима - без обзира на то шта их изазива: оживљавање вјерског жара у исламском свијету, болести и глад у Африци, унилатералне тенденције у Сјеверној Америци, економске кризе у Латинској Америци, експлозија становништва у Азији или глобална релокација индустрије и запослености.

Европа не може да се концентрише само на сопствени развој већ мора да се у пуној мјери укључи у глобализацију. Иако може да буде поносна на своја достигнућа у трговинској политици, ЕУ ропска је још увијек далеко од тога да може да тврди како говори једним гласом или да је кредибилан актер на позорници светске политике.

Институције ЕУ показале су своју вриједност, али се морају прилагодити како би се избориле са растућим бројем задатака које треба да обави све већа Унија.

Што је број чланица ЕУ већи, то ће и центрифугалне снаге које пријете да је поцијепају бити јаче. Краткорочна сагледавања националних интереса лако могу да избаце из колосијека дугорочне приоритете Уније као цјелине - упозорава Фонтен.