Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 20. ОКТОБРА (СРНА) - Европска трговинска политика тијесно је повезана са њеном политиком развоја - подсјећа Паскал Фонтен.

Према свом генералном систему повластица (ГСП), ЕУ је за увозне производе из земаља у развоју и економија у транзицији одобрила повлашћен приступ, спустила тарифе и укинула царинске дажбине.

Отишла је чак и даље за 49 најсиромашнијих земаља свијета. Сви њихови производи, уз један изузетак - оружје - ослобођени су цариских дажбина уласка на тржиште ЕУ према програму с почетка 2001. године.

Међутим, ЕУ нема посебне трговинске споразуме са својим најважнијим трговинским партенером међу развијеним земљама - као што су САД и Јапан.

САД и ЕУ настоје да развију односе засноване на једнакости и партнерству.

Међутим, земље ЕУ нису увијек сагласне о питању типа дипломатских политичких и војних веза које треба успоставити са САД.

ЕУ повећава трговину са силама које израњању у другим дијеловима света, од Кине и Индије до Средње и Јужне Америке. Трговински споразуми са овим земљама укључују такође техничку и културну сарадњу.

Узевши у обзир географску близину, историјске и културне везе, као и тренутне и будуће миграционе токове, земље на јужним обалама Медитерана су партнери од првенственог значаја. Због тога се ЕУ већ традиционално опредјељује да инсистира на политици регионалних интеграција.

Новембра 1995. године у Барселони је одржана велика конференција, којој су присуствовале све земље чланице ЕУ и земље које се граниче са Медитераном (са изузетком Либије, Албаније и земаља бивше Југославије).

Та конференција је поставила темеље за ново евро-медитеранско партнерство које подразумијева:

политички дијалог између земаља учесница и партнерство у области безбједности, засновано, прије свега, на механизмима контроле наоружања и рјешавања сукоба мирним путем;

затим јачање економских и трговинских односа између два региона. Од кључног значаја за то је стварање евро-медитеранске зоне слободне трговине до 2010. године, као и партнерство у социјалној и културној области.

ЕУ је медитеранским земљама од 2000. до 2006. године обезбиједила финансијску помоћ у вриједности од 5,3 милијарди евра.

Односи између Европе и земаља јужно од Сахаре успостављени су одавно. Према Римском уговору из 1957. године, бивше колоније и прекоморске територије неких земаља чланица ЕЕЗ постале су партнери заједнице.

Деколонизација, започета почетком 60-их година, претворила је ову везу у нешто друго - придруживање суверених земаља.

Споразум, потписан 2000. године у Котоноу, пријестоници Бенина, означио је нову фазу у развојној политици ЕУ.

Споразум између ЕУ и земаља Африке, Кариба и Пацифика (АЦП) представља најамбициознији и најдалекосежнији споразум о трговини и помоћи који је икада закључен између развијених земаља и земаља у развоју.

Он је услиједио након конвенције из Ломеа - која је првобитно потписана 1975. године у пријестоници Тогоа, а затим новелирана у редовним временским интервалима.