Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 16. ОКТОБРА (СРНА) - Прво право европског грађанина је право да путује, живи и ради било где у Унији - истиче Фонтен.

Уговором из Мастрихта ово право је заштићено у поглављу о држављанству. ЕУ је донијела упутство којим се успоставља систем узајмног признавања квалификација у образовању.

Ово упутство се односи на све универзитетске програме који трају три године или дуже и базира се на принципу узајамног повјерења у квалитет националног образовања и система обуке.

Свако лице које је држављанин било које земље ЕУ може се бавити пружањем услуга у области здравства, образовања или других јавних услуга било гдје на територији Уније са изузетком активности које представљају прерогативе државних органа (полиција, оружане снаге, спољни послови, итд.).

Према томе, шта је природније него ангажовати Британца да предаје енглески у Риму, или подстаћи младог човјека који је дипломирао у Белгији да полаже државни испит у Француској?

Од 2004. године, европски грађани који путују унутар ЕУ могу од својих националних власти да добију и карту европског здравственог осигурања, која им помаже да покрију медицинске услуге уколико се разболе док су у некој другој земљи.

Европљани нису само потрошачи или учесници у економским и друштвеним пословима. Они су такође грађани ЕУ и као такви имају посебна политичка права.

Према Уговору из Мастрихта, сваки грађанин Уније, без обзира на националност, има право да гласа и да се кандидује на локалним изборима у својој земљи становања и на изборима за Европски парламент.

Грађанство Уније утврђено је Чланом 17 Уговора из Амстердама: "Свако лице које има држављанство неке од држава чланица јесте грађанин Уније. Грађанство Уније допуњава, а не замјењује национално држављанство."

Уговор из Амстердама, који је ступио на снагу 1993. године, отишао је још даље у јачању основних права. Он уводи поступак суспензије права чланства у ЕУ, свакој земљи која прекрши основна права грађана ЕУ.

Он такође шири принцип недискриминације како би поред нације обухватио и пол, расу, вјеру, старосно доба и сексуалну оријентацију.

Коначно, Уговор из Амстердама побољшава политику транспарентности ЕУ која грађанима омогућава већи приступ званичним документима европских институција.

Посвећеност ЕУ грађанским правима потврђена је у Ници децембра 2000. године када је свечано проглашена Повеља ЕУ о основним правима. Повељу је израдила конвенција сачињена од чланова националних и европског парламента, представника националних влада и једног члана Комисије.

Повеља у оквиру шест поглавља - Достојанство, Слободе, Једнакост, Солидарност, Грађанска права и Правда – у 54 члана излаже основне вриједности ЕУ као и грађанска, политичка, економска и социјална права грађана ЕУ.

Први чланови односе се на људско достојанство, право на живот, "интегритет личности", слободу изражавања и савести. Поглавље о солидарности, на нови начин, спаја социјална и економска права као што су право на штрајк; право радника да буде информисан и консултован; право на усклађивање породичног и професионалног живота; право на здравствено и социјално осигурање и социјалну помоћ у цијелој ЕУ.

Повеља такође промовише једнакост између мушкараца и жена и уводи права као што су заштита података, забрана еугенике и репродуктивног клонирања људских бића, право на заштиту животне средине, право дјеце и старијих људи и право на добру управу.