Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 15. ОКТОБРА (СРНА) - ЕУ а намјерава да одговори на глобализацију тако што ће Европску економију учинити конкурентнијом (либерализација телекомуникација, услуга и енергије).

Унија подржава реформистичке програме земаља чланица тако што олакшава размјену "најбоље праксе" наводи Фонтен.

Она тежи да споји потребу за растом и кокурентношћу са циљевима социјалне кохезије и одрживог развоја који су у срцу европског модела.

Структурални фондови ЕУ ће потрошити више на тренинг, иновацију и истраживања из буџета за период 2007-2013. године.

Почетком посљедње деценије 20. вијека двије велике промјене почеле су да трансформишу економије и начин живота људи широм цијелог света - па тако и у Европи.

Једна је глобализација: како су економије у свим деловима света постајале све више зависне једна од друге, рађала се "глобална економија". Друга је технолошка револуција – појава Интернета и нових информационих и комуникационих технологија.

Већ до 2000. године лидерима ЕУ било је потпуно јасно да је привреди ЕУ потребна темељна модернизација како би могла да се такмичи са САД и другим значајним играчима у свету.

На састанку који је марта те године одржао у Лисабону, Европски савјет је поставио нови и веома амбициозан циљ ЕУ: да у року од једне деценије "постане најконкурентнија и најдинамичнија привреда у свету заснована на знању и способна за одржив раст са већим бројем бољих радних места и јачом друштвеном кохезијом".

Европски савјет се такође договорио о детаљној стратегији остваривања овог циља.

"Лисабонска стратегија" обухвата читаве области као што су научна истраживања, образовање, обука, приступ интернету и онлајн пословање.

Она такође предвиђа реформу европских система социјалне заштите. Ти системи су значајно преимућство Европе: они нашим друштвима омогућавају да прихвате промену без превеликих мука.

Али она се морају модернизовти тако да постану одржива како би будуће генерације могле уживати њихове бенефиције.

Европски савјет се састаје сваког прољећа да би размотрио напредак у остваривању Лисабонске стратегије.

У прољеће 2006. године, Европски савјет није покушавао да сакрије чињеницу да су резултати Лисабонског процеса, шест година након покретања помијешани.

Посљедица тога је да одлучно да се окрену проблему континуирано високе незаопослености у многим земљама ЕУ и да преусмјери приоритете ЕУ на радна мјеста.

Ако жели да своју екомомију учини продуктивнијом да повећа социјалну кохезије, Европа мора наставити да концентрише своје напоре превасходно на повећање економских перформанси, иновацију и увећање вештина својих људи.