Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 13. ОКТОБРА (СРНА) - Да би финансирала своје политике, ЕУ има годишњи буџет од више од 120 милијарди евра, тај буџет се финансира "сопствених извора" ЕУ и он не може прећи суму еквивалентну 1,24 % укупног бруто националног дохотка свих земаља чланица, напомиње Фонтен.

Ови извори се углавном црпе из: царинских обавеза на производе увезене ван ЕУ, укључујући и пољопривредне таксе; процента ПДВ који се односи на робу и услуге широм ЕУ, затим прилога земаља чланица у складу са њиховим богатством.

Сваки годишњи буџет је дио седмогодишњег циклуса буџета, познатог под називом "финансијска перспектива".

Нацрт за финансијску перспективу даје Европска комисија и потребна је једногласна сагласност земља чланица и преговори и споразуми са Европским парламентом. Према финансијској перспективи за период 2007-2013. године, укупни буџет за овај период износи 864.4 милијарди евра.

Јединствено тржиште је једно од највећих постигнућа ЕУ. Ограничења трговине и слободне конкуренције између земаља чланица су постепено укинута, што је резултирало повећањем животног стандарда.

Јединствено тржиште још увијек није постало јединствена економска област. Неки сектори економије (јавне службе) и даље потпадају под националне законе.

Државе ЕУ појединачно и даље имају велику одговорност над таксама и социјалним благостањем.

Јединствено тржиште је потпомогнуто одређеним бројем политика које се на њега односе, а које је ЕУ установила током година. Њихов задатак је да осигурају да корист од либерализације тржишта има што више предузећа и потрошача.

Уговором из 1957. године којим је основана Европска економска заједница, омогућено је да се укину царинске баријере унутар Заједнице и да се установи заједничка царинска тарифа која ће се примењивати на робу из земаља иван ЕЕЗ.

Али, царинске обавезе су само један аспект заштитних баријера међуграничној трговини. Тако су 70-тих година друге трговинске баријере отежавале комплетирање јединственог тржишта.

Технички прописи, здравствени и сигурносни стандарди, националне уредбе о томе да ли је дозвољено бавити се одређеним професијама и контрола замене валута су ограничавале слободу кретања људи, добара и капитала.

Јуна 1985. године, Европска комисија, на челу са својим предсједником Жаком Делором објавила је Бијелу књигу тражећи да се, у периоду од седам година, укину све физичке, техничке, као и баријере везане за порез, да бе се ослободило кретање унутар Заједнице.

Циљ је био да се стимулише индустријска и комерцијална експанзија унутар једне велике уједињене економске области у равни са америчким тржиштем.

Инструмент који је омогућио јединствено тржиште био је Јединствени европски акт, који је ступио на снагу јула 1987. године. Његове одредбе су укључивале и: проширење моћи Заједнице у неким областима политика (социјална политика, истраживања, природна околина).