Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 9. ОКТОБРА (СРНА) - Политички облик Европе драматично се промијенио када је срушен Берлински зид 1989 - то је довело до уједињења Њемачке октобра 1990. и доласка демократије у земље централне и источне Европе пошто су се отцијепиле од совјетске контроле - наводи Фонтен.

У исто вријеме, између земаља чланица били су у току преговори о новом Уговору о ЕУ, који је усвојио Европски савјет, у саставу предсједника и/или премијера, у Мастрихту децембра 1991.

Тај уговор је ступио на снагу 1. новембра 1993. Дајући нове области међудржавне сарадње постојећим интегрисаним структурама Заједнице, Уговором је створена Европска унија (ЕУ).

Овај нови европски динамизам и промјенљива геополитичка ситуација континента довели су до тога да се још три земље - Аустрија, Финска и Шведска - прикључе ЕУ 1. јануара 1995.

До тада ЕУ је ишла крупним корацима путем који ће довести до њеног најспектакуларнијег достигнућа - стварања јединствене валуте. Евро је уведен за финансијске (неготовинске) трансакције 1999. док су новчанице и метални новац уведени три године касније у 12 земаља евро зоне.

Евро је сада, осим америчког долара, главна свјетска валута за плаћања и резерве.

Европљани се суочавају са глобализацијом. Нове технологије и све већа употреба интернета трансформишу економије, али такође доносе социјалне и културне изазове.

Марта 2000. ЕУ је усвојила "Лисабонску стратегију", чији је циљ модернизација европске економије и њено оспособљавање да се такмичи на свјетском тржишту са другим великим играчима - као што су САД и нове индустријализоване земље.

Лисабонска стратегија подразумијева подстицање иновација и пословних инвестиција и прилагођовање европског образовног система потребама информационог друштва.

Истовремено, незапосленост и све већи тршкови пензија повећавају притисак на државне економије, што реформе чини још неопходнијим. Гласачи све гласније траже од својих влада да нађу практична рјешења за ове проблеме.

Тек што је Европска унија "порасла" на 15 чланица, почеле су припреме за ново проширење, до тада невиђених размјера. Средином 90-тих година прошлог вијека земље бившег совјетског блока (Бугарска, Чешка Република, Мађарска, Пољска, Румунија и Словачка), три балтичке земље које су биле дио Совјетског Савеза (Естонија, Латвија и Литванија), бивша југословенска република Словенија и двије медитеранске земље (Кипар и Малта) закуцале су на врата ЕУ.

ЕУ је поздравила ову шансу да помогне да се стабилзује европски континент и да се прошире добробити европске интеграције на ове младе демократије.

Преговори о будућем чланству започети су у децембру 1997.

Приширење ЕУ на 25 земаља догодило се 1. маја 2004. када је 10 од 12 кандидата примљено у чланство. Бугарска и Румунија примљене су 1. јануара 2007. - подсјећа Фонтен.