Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 7. ОКТОБРА (СРНА) - Процентуални удио земаља ЕУ у свјетском становништву све је мањи, оне стога морају да наставе са заједничким напорима ако желе да обезбиједе економски раст и буду способне да се на свјетској позорници такмиче с другим великим привредама.

Ни једна земља ЕУ није довољно јака да би могла сама да наступа у свјетској трговини. Јединствено европско тржиште пружа компанијама ослонац за успјешно такмичење на свјетским тржиштима - наводи Фонтен.

Али, као противтежа свеевропској слободној конкуренцији мора постојати и свеевропска солидарност.

Грађани Европе осјећају јасне добробити те солидарности: када су погођени поплавама или другим елементарним непогодама, добијају помоћ из буџета ЕУ.

Структурни фондови којима управља Европска комисија подстичу и подржавају напоре националних и регионалних органа да уклоне јаз између различитих нивоа развоја у разним дијеловима Европе.

Средства из буџета ЕУ и кредити које обезбјеђује Европска инвестициона банка користе се за побољшање саобраћајне структуре Европе (на примјер, за проширење мреже аутопутева и брзих пруга), чиме се обезбјеђује бољи приступ забаченим регионима ЕУ и подстиче трансевропска трговина.

Економски успјех ЕУ мјериће се дијелом по способности њеног јединственог тржишта које чини пола милијарде потрошача да буде на добробит што већем броју људи и компанија.

Европска постиндустријска друштва постају све сложенија. Животни стандард континуирано расте, али још постоји јаз између богатих и сиромашних.

Проширење је још више продубило јаз с обзиром да су нове чланице земље са животним стандардом испод просјека ЕУ. Зато је важно да земље чланице ЕУ тјешње сарађују да се тај јаз премости.

Међутим, ова настојања не подразумијевају жртвовање културних и језичких разноврсности међу земаљама ЕУ. Напротив - многе активности ЕУ усмјерене су на стварање новог економског раста који се заснива на регионалним посебностима и богатој разноврсности традиција и културе.

Пола вијека европске интеграције показало је да је ЕУ као цјелина већа од збира својих дијелова: она има далеко већу економску, социјалну, технолошку, комерцијалну и политичку моћ него што би свака појединачна земља имала када би морала да наступа самостално.

Постоји додатна вриједност када се наступа заједно и говори једним гласом као ЕУ. Зашто?

Зато што је ЕУ водећа трговинска сила у свијету и има кључну улогу у међународним преговорима - као што су преговори који се воде између 149 земаља унутар Свјетске трговинске организације (СТО), као и у провођењу Протокола из Кјотоа о ваздушном загађењу и климатским промјенама;

Зато што заузима јасан став о осјетљивим питањима која се тичу обичних људи - питањима као што су животна средина, обновљиви извори енергије, "принцип предострожности" у погледу безбједности хране, етичких аспеката биотехнологије и потреба да се заштите угрожене врсте;

Зато што је покренула важне иницијативе за одрживи развој на цијелој планети, у оквиру "Земаљског самита" одржаног 2002. у Јоханесбургу.

Стара изрека да је снага у јединству није нимало изгубила на актуелности за Европљане данашњице - сматра Фонтен.

Међутим, процес европске интеграције није "угушио" различите животне стилове, традиције и културе народа који јој припадају.

Штавише, разноврсност ЕУ представља једну од њених кључних вриједности.

(наставиће се)