Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 6. ОКТОБРА (СРНА) - Паскал Фонтен, професор на Институту политичких наука у Паризу, стручњак у области ЕУ и бивши универзитетски предавач истиче у свом документу "Зашто Европска унија?" да је сврха ЕУ да обезбиједи мир, просперитет и стабилност за све народе држава чланица.

ЕУ треба да превазиђе подјеле унутар европског континента, да гарантује животну безбједност својим народима; да промовише уравнотежени економски и социјални развој и да одговори на изазове глобализације и очува разноврсност европских народа.

Задатак Уније је да подржи вриједности које су заједничке свим европским народима, као што су одрживи развој и здраво природно окружење, поштовање људских права и социјална тржишна економија.

Прије него што је постала стварни политички циљ, идеја о уједињеној Европи била је само сан филозофа и визионара. Виктор Иго, на примјер, маштао је о мирољубивим САД инспирисан хуманистичким идеалима. Тај сан су разбила два страшна рата, која су опустошила континент у првој половини 20. вијека.

Али, из рушевина Другог светског рата појавила се нада нове врсте. Људи који су се током рата одупирали тоталитаризму били су одлучни да окончају мржњу и супарништво међу народима Европе и изграде трајни мир између некадашњих непријатеља.

У периоду од 1945. до 1950. године неколико храбрих државника, укључујући и Конрада Аденауера, Винстона Черчила, Алкида де Гасперија и Роберта Шумана, порихватило се задатка да убиједе своје народе да уђу у нову еру. У западној Европи биће успостављене нове структуре, засноване на заједничким интересима и утемељене у уговорима који ће гарантовати владавину права и једнакост свих земаља.

Роберт Шуман (француски министар спољних послова) преузео је идеју коју је првобитно изложио Жан Моне и 9. маја 1950. године предложио оснивање Европске заједнице за угаљ и челик (ЕЦСЦ). У земљама које су се некада бориле једна против друге производња угља и челика биће обједињена под заједничком "Високом управом". Тако су на практичан и изузетно симболичан начин сировине за рат претворене у инструменте помирења и мира.

ЕУ подстицала је њемачко уједињење послије пада Берлинског зида 1989. Када се 1991. године распала совјетска империја, бивше комунистичке земље централне и источне Европе, које су деценијама живјеле под СССР-ом, одлучиле су да је њихова будућност у породици демократских европских нација - наводи Фонтен .

Процес проширења наставља се до данашњег дана. Преговори о уласку започети су са Турском и Хрватском у октобру 2005, а још неколико балканских земаља кренуле су путем који би једног дана могао да доведе до чланства у ЕУ.

Европа у 21. вијеку и даље мора да рјешава проблеме сигурности и безбједности. ЕУ мора да предузме ефикасну акцију како би обезбиједила сигурност својих чланица. Она мора конструктивно да ради с регионима непосредно изван својих граница - Балканом, сјеверном Африком, Кавказом и Блиским истоком.

ЕУ мора да заштити и своје војне и стратешке интересе сарадњом са савезницима - нарочито савезницима из НАТО-а - и развојем суштинске европске безбједносне и одбрамбене политике.

Унутрашња и спољна безбједност двије су стране исте медаље. Борба против тероризма и организованог криминала захтијева да полицијске снаге свих земаља ЕУ морају тијесно да сарађују. Један од нових европских изазова јесте то да ЕУ постане подручје слободе, безбједности и правде у којем сви имају једнак приступ правди и уживају једнаку заштиту закона.

Да би то оствариле, потребно је да владе земаља ЕУ остварују непосреднију сарадњу, а у томе активнију и значајнију улогу морају имати органи као Европол (Европска полицијска служба) и Евроџаст, који промовише сарадњу између тужилаца, судија и полицијских службеника у разним земљама ЕУ.

(наставиће се)