Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 28. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Највишу стопу раста извоза у периоду од пријема у ЕУ остварила је Естонија (23,6%), наводе у анализи Иван Видовић и  Дејан Гојковић.

Та стопа је већа за 19,6% у односу на период прије уласка у ЕУ (4%). Естонију слиједи Чешка, која је остварила просјечну стопу раста извоза у овом периоду од 20,7%, а земље које су још оствариле пораст извоза за око 20% су Латвија, Словачка и Пољска.

Чланство у ЕУ довело је и до већег повећања потрошње домаћинстава у овим земљама, осим у Мађарској, гдје је потрошња  такође забиљежила раст од 2,7%, али је он мањи него у периоду прије уласка у ЕУ.

Највише стопе раста потрошње у периоду од три године након уласка у ЕУ имале су Естонија (10,2), Литванија (13,3) и Латвија (11,8), а најниже стопе раста потрошње у овом периоду забиљежиле су Мађарска (2,7%) и Словенија (3,2%).

На основу свега поменутог,може се закљу.ити да, иако је Република Српска (РС)  забиљежила импресивне стопе раста БДП-а у последњих неколико година, релативно ниска база на коју се оне примјењују и даље је сврстава у ред недовољно развијених економија Централне и Југоисточне Европе.

Намеће се питање: да ли се РС треба усмјерити ка даљем развоју пољопривредног сектора, користећи државне субвениције и подстицаје, пратећи примјер Француске, као развијене земље са великим учешћем пољопривреде у БДП-у, или се треба окренути ка развијању прерађивачке индустрије и осталих дјелатности које стварају више додане вриједности  релевантних макроекономских индикатора.

Такође,   се може закључити да је било какав страх од економске рецесије или депресије након уласка РС и БиХ у ЕУ потпуно неоправдан, јер су све поменуте земље биле суочене са сличним проблемима и пријетњама,  а ипак су успјеле да значајно убрзају стопе свог економског раста.

Крај.